Danas nisam raspoložen za bilo kakve zajebancije. Jednostavno nervira me sajt na kome se sada javljam. Pokušavam godinama da odgonetnem način njegovog funkcionisanja ali nekako mi se ne da ili sam površan u istraživanju ili sam po prirodi glup. Sva sreća je što sam dovoljno tvrdoglav da se upustim u ovakvo nešto. Ne da mi mira predosećanje da u ovom sajtu ima nešto lepo i primamljivo. Izgleda kao svi koji smo prijavljeni na sajtu stanujemo u jednoj velikoj kući. Svako u toj kući ima svoja vrata i svoju sobu dok nam je jedino dnevna soba zajednička gde se na početku dana srećemo i siti se ispričamo. U kuhinji svako sebi sprema hranu prema svom ukusu, što je u redu obzirom da o ukusima ne vredi raspravljati, jedino je mana to što čovek mora sam da kuva i da sprema hranu a nikada tome nisam bio vičan.
Odijam pomisao da nešto ne znam da uradim. Pravdam se nedostatkom vremena za neki iole ozbiljniji poduhvat. Jasno mi je da ne razmišljam na pravi način o sajtu i njegovom funkcionisanju. Suština mi je nepoznata. Ima tu nešto o multi funkcionalnosti i u virtuelnosti kao da svake noći vijaš drugog duha a nijednog još nisi ni video a kamo li sreo. Prava je istina da veoma malo imam prilike da sretnem bilo koga ko na ovom sajtu boravi. Kao da sam se ne daj bože iskrcao na neko pusto ostrvo u svemirskom okeanu. Našao sam se u neviđenom paklu kakav sam čini mi se i u stvarnom životu imao a oko sebe vidim samo raj i čujem pastoralnu simfoniju nečega što je davno, davno prošlo ovim prostorima ili je tu zauvek ostalo a ja ne znam da objasnim suštinu onoga što mi se događa.

TRAGANJE
______________
Gledam sa Radom jedan prekrasan film o indijancu koji je neizlečivo bolestan. Beži iz zatvora, gde se zbog nečega zatekao i traži svetu planinu na kojoj je jezero u kome treba da se okupa i povrati sve životne funkcije iz doba kada je bio čio i zdrav. Bajka u kojoj se mnogo psuje i neobično mnogo nepotrebnih reči izgovara ali priča je složenija nego što se na prvi pogled vidi. Mnogo slojeva treba proći da bi dospeo do same srži istine o životu. Glavni junak izgovara mnoga rasuđivanja o životu iz legendi o navaho indijanskom plemenu. Život se ogoljava do samog srca vaseljene. Shvatam istovremeno i gorku istinu o instant životu koji je izgradila civilizacija kao odbranu od istine. Kao način da se pobegne u neki nepostojeći svet gde se život ne događa. Govori o lepoti: "lepota ispred mene, lepota iza mene, lepota ispod mene, lepota iznad mene. Svuda oko mene samo lepota". Neverovatno mi se dopala ta istina koja je sa tako malo jednostavnih reči kazana. Večna čežnja koja ne traži ispunjenje nego saučešće.