Zašto sam čekao noć da bih se rodio. Zašto nisam sačekao svetlost pa da se zajedno rodimo, ona jutrom u cik zore a ja u podne kada je sunce u zenitu i još se ne zna na koju će stranu krenuti. U snovima sve je moguće i sve je očekivano ili neočekivano. Mi pratimo događaje iz navike i znamo redosled događanja najvažnijih stvari na planeti, ali zašto ne bi jednog dana nastao veliki kombat i stvari počele da se odvijaju na sasvim drugi potpuno neočekivani način. Kako god da okreneš boga ne možeš iznenaditi ni prevariti. On je kombat i izmislio da bi ti okrenuo život naglavačke i da bi te istresao iz prljavih gaća. Jedino on na svetu zna kada će se šta dogoditi i zbog čega se događa ono što će se dogoditi. Ništa se ne dešava slučajno. Ni deca se slučajno ne rađaju iako se možda slučajno začnu ili slučajno pronađu na pragu neke crkve ili nekog srca u kome već odavno nema života.

Juče je bio zaista grozan dan i zašto je baš on morao da osvane na moj nulti rođendan. Zašto se zemlja nije okrenula još koji krug u svom solarijumu i onda se zajedno sa mnom rodila o istom trošku. Bilo bi kao da su se rodili blizanci. Jedna smrt i jedan život rođeni istog dana, istog datuma i istog meseca. Koliko slučajnosti u jednom rođenju. Sve se iz temelja pomerilo na levu stranu. Zemlja se opasno zaljulljala i na trenutak zastala u zenici kao malena tačka koja je ličila na ugaslu zvezdu. Samo za trenutak trajala je pometnja a onda je krenulo sve iz početka kao da se ništa dogodilo nije. Moglo je trajati samo jedan tren koji jedva da se mogao zamisliti kao delić nečega što postoji ili što je nekada postojalo ili je postojalo čitavu večnost. Ali ko je mogao uopšte uočiti takvu razliku u slaganju elemenata jedne sudbine koja je mogla biti nesvakidašnja.