Sign in or 
demo page 38 |
Version 185 - view current page
flkadjfladkjfalkfdj ñkdlfj afñlkasj kjfdkj kljad dakjfa. añkfñalkj
Knjige kažu da sam rođen nešto ranije iste godine i istog meseca. U ličnoj karti piše deveti juni. To isto piše i u opštinskim i u crkvenim knjigama ali ja lično upravo osećam da sam rođen ovoga trenutka dok ovo pišem jer se oslobađam nezapamćene torture vremena koje preti da uništi sve što u meni postoji. Znači dani su u pitanju. Godine se poklapaju. Da li su nam se u određenom trenutku i u određenom vremenu želje poklopile. Da li je na nebeskom svodu svaki živi stvor imao svoju zvezdu. Gde moja zvezda noćiva a gde moji snovi danuju.
Rodio sam se dakle tridesetog šestog pomenute godine. Te se činjenice nikako ne mogu promeniti jer sam ih ja prihvatio kao istinite i kao proverene. Dva svedoka pod zakletvom su potvrdili moje rođenje. Majka je potvrdila moje rođenje i na rođenju me je proklela jer je osećala strašnu bol što ću u životu patiti. Međutim, patnja od života stvara mučenika, a mučenik se mukama iskupljuje za grehe koje će počiniti prolazeći nebom beznađa kao zvezda koja pada tražeći beskrajno onaj mir koji svaki čovek u duši nosi ali svaki čovek ne zna da ga pronađe kada mu je potreban. Nalazi ga onda kada se iskreno kaje. Kada iskreno počinje da veruje u svoje postojanje.
BRZO I LAKO SAMO KADA ZNAŠ KAKO. Otprilike kao do onog hrasta što usamljen raste ili do jablana koji se preko noći stvorio na livadi. Siguran sam da ga juče nije bilo tu gde sam ga danas ugledao. Ili je on promenio prostor ili sam ja promenio san ili smo zajedno pravili neviđenu galamu u nekoj krčmi na planini pa su nas u zoru zajedno izbacili na vododerinu i na ljuti kamen. Nismo imali kud nego da opstanemo kako smo znali i umeli. On je uvek mogao više i visočije. Nije mogao da se zaustavi u svom rastu. Bio je raskošan i bogat. Ja sam ostao uvek sićušan i svaki dan sve više sam se smanjivao u odnosu na njega a i u odnosu na ostale orijentire u prirodi.
Trava brzo raste i prekriva svaku prazninu. Čak i u pustinji sačini oazu od nečijih snova. Obrasta me kao da pravi oazu ili neku cvetnu dinu i onda prepušta vetrovima. Klasa iznad mene i zaklanja mi sunce. Ubija me ili me čuva ili se samo igra žmurke sa nekom bezazlenom dečicom. Prosipa polen po mojim željama i želje bujaju u meni kao korov ili kao majčina dušica. Trava je dekor za neki praznik. Ćilim za goste koji nailaze iznenada. Banu kao nepozvano jutro na pogreb. Ima ih tušta i tma. Da pola izopštiš ostaće ih previše na svečanosti. I četvrtina je mnogo ako se već polovina dosađuje. Trava je drugo. Ona pravi praznik gde god je ima više od busena. Gde poželiš da živiš duže od planiranog života.
Knjige kažu da sam rođen nešto ranije iste godine i istog meseca. U ličnoj karti piše deveti juni. To isto piše i u opštinskim i u crkvenim knjigama ali ja lično upravo osećam da sam rođen ovoga trenutka dok ovo pišem jer se oslobađam nezapamćene torture vremena koje preti da uništi sve što u meni postoji. Znači dani su u pitanju. Godine se poklapaju. Da li su nam se u određenom trenutku i u određenom vremenu želje poklopile. Da li je na nebeskom svodu svaki živi stvor imao svoju zvezdu. Gde moja zvezda noćiva a gde moji snovi danuju.
Rodio sam se dakle tridesetog šestog pomenute godine. Te se činjenice nikako ne mogu promeniti jer sam ih ja prihvatio kao istinite i kao proverene. Dva svedoka pod zakletvom su potvrdili moje rođenje. Majka je potvrdila moje rođenje i na rođenju me je proklela jer je osećala strašnu bol što ću u životu patiti. Međutim, patnja od života stvara mučenika, a mučenik se mukama iskupljuje za grehe koje će počiniti prolazeći nebom beznađa kao zvezda koja pada tražeći beskrajno onaj mir koji svaki čovek u duši nosi ali svaki čovek ne zna da ga pronađe kada mu je potreban. Nalazi ga onda kada se iskreno kaje. Kada iskreno počinje da veruje u svoje postojanje.
BRZO I LAKO SAMO KADA ZNAŠ KAKO. Otprilike kao do onog hrasta što usamljen raste ili do jablana koji se preko noći stvorio na livadi. Siguran sam da ga juče nije bilo tu gde sam ga danas ugledao. Ili je on promenio prostor ili sam ja promenio san ili smo zajedno pravili neviđenu galamu u nekoj krčmi na planini pa su nas u zoru zajedno izbacili na vododerinu i na ljuti kamen. Nismo imali kud nego da opstanemo kako smo znali i umeli. On je uvek mogao više i visočije. Nije mogao da se zaustavi u svom rastu. Bio je raskošan i bogat. Ja sam ostao uvek sićušan i svaki dan sve više sam se smanjivao u odnosu na njega a i u odnosu na ostale orijentire u prirodi.
Trava brzo raste i prekriva svaku prazninu. Čak i u pustinji sačini oazu od nečijih snova. Obrasta me kao da pravi oazu ili neku cvetnu dinu i onda prepušta vetrovima. Klasa iznad mene i zaklanja mi sunce. Ubija me ili me čuva ili se samo igra žmurke sa nekom bezazlenom dečicom. Prosipa polen po mojim željama i želje bujaju u meni kao korov ili kao majčina dušica. Trava je dekor za neki praznik. Ćilim za goste koji nailaze iznenada. Banu kao nepozvano jutro na pogreb. Ima ih tušta i tma. Da pola izopštiš ostaće ih previše na svečanosti. I četvrtina je mnogo ako se već polovina dosađuje. Trava je drugo. Ona pravi praznik gde god je ima više od busena. Gde poželiš da živiš duže od planiranog života.
